Otelotvoreno učenje

Autor: Stefani Fej

Čest je mit da đaci lakše savladavaju gradivo ako se nastava prilagodi njihovim stilu učenja. Da, istraživanja pokazuju da ljudi imaju određene sklonosti prema načnu na koji im se informacije predstavljaju. Takođe postoje dokazi da im pojedini načini obrade informacija više leže od drugih. Međutim, postoji malo pouzdanih istraživanja koja dokazuju efikasnost ulaganja vremena i resursa na prilagođavanje nastave stilovima učenja.

Šta istraživanja zapravo pokazuju? Dokazano je da učenici bolje usvajaju, pamte i primenjuju nove ideje i informacije kada ih obrade na više različitih načina. Sagledavanje informacija putem različitih metoda (kao što su korišćenje više čula, apstraktni i konkretni prikazi, raznovrsni primeri i različite aktivnosti) stvara razrađena i detaljna sećanja, što poboljšava dugoročno zadržavanje i generalizaciju datog znanja.

Šta je otelotvoreno učenje?

Kada nešto zaista naučite – tako da to možete primeniti u stvarnom životu, moždano-telesni sistem stvara takve senzorno-motorne simulacije da se čini kao da to ponovo proživljavate. Površno učenje, gde samo ponavljate ili imitirate, nema tu dubinu. Nažalost, upravo taj, površni zpovršnog učenja najčešće se dešava u školama i mnogim profesionalnim okruženjima. Zbog toga pojedinac može da ponovi ono što je čuo, ali ne i da to primeni u stvarnom životu.

Uzmimo za primer vrhunskog muzičara. Kada neko ko je svirao „fagot“ pomisli na taj instrument, njegov mozak oživljava osećaj glatkoće samog instrumenta, vibracije zvukova itd., baš kao kada čuje i svira taj instrument. Neko ko nikada nije svirao taj instrument neće imati istu moždanu aktivnost kada pomisli na fagot. Povezaće određene kategorije i reči sa njimet, ali taj telesni, senzomotorni doživljaj neće biti prisutan. Da bismo nešto naučili dovoljno dobro da bismo to primenili, personalizovali i koristili, moramo da se „igramo“ sa svetom i da sa njim komuniciramo koristeći svoja tela i čula. (Macrine & Fugate, 2002)

Što je upečatljivije početno iskustvo, to su raznovrsnije informacije koje se mogu koristiti za simulaciju (Macrine & Fugate, 2022). Korišćenje više naših čula (uključujući i ona interoceptivna i proprioceptivna) tokom procesa učenja daje mozgu i telu više podataka za kasniju upotrebu.

Prednosti otelotvorenog učenja

Sećam se kada sam pre mnogo godina ušla u učionicu prvog razreda i videla novu učiteljicu kako pokušava da pomogne učenicima da shvate sabiranje. Prikazivala je slajdove na ekranu i davala im radne listove. Kao deo naše saradnje na uvođenju neuronaučnih saznanja u učionicu, podelila sam sa njom razloge zbog kojih je učestvovanje tela u učenju toliko važno. Odlučili smo da iznesemo male plastične novčiće kako bi deca osetil, sopstvenim čulima, šta sabiranje zapravo znači u fizičkom svetu. Da to nije samo apstraktna ideja predstavljena škrabotinama i linijama na papiru. Dok su učenici držali novčiće u rukama i svojim očima videli kako sabiranje funkcioniše, počeli su tačno da rešavaju zadatke. Ovo je sjajan primer učiteljice koja je bila otvorena za unapređenje nastavnih metoda i za uključivanje tela u proces učenja.

Svi veliki učitelji su ujedno i izuzetni učenici, a upravo taj proces izuzetnog, dubokog učenja je ono što ih čini velikim učiteljima.  

Ovakva vrsta dubokog, efikasnot učenja uz korišćenje tela izuzetno je teška za sprovođenje u tradicionalnim, „fabričkim“ školskim sistemima gde „učitelj samo govori“ ispred razreda, a deca prosto sede za svojim stolovima.

Način na koji deci i mladima pružamo saznanja o njima samima i svetu oko njih predstavlja uzvišeni proces koji se često ne poštuje u radu uobičajene učionice. Videla sam mnogo dece koja počinju da veruju da sa njima nešto nije u redu. Ne zato što nisu sposobna da uče, već zato što nastavnici i obrazovni sistem često imaju zastareli pogled na to kako ljudi zapravo uče i unapređuju svoje funkcionisanje. Kada pokušavamo da silom uguramo ljudsku inteligenciju u standardizovani proces, svet ostaje uskraćen za ono što sledeća generacija ima da ponudi.

• Di Vesta, F. J., & Peverly, S. T. (1984). The effects of encoding variability, processing activity, and rule–examples sequence on the transfer of conceptual rules. Journal of Educational Psychology, 76(1), 108–119
• Macrine, S., and Fugate. J. (2022) Movement Matters: How Embodied Cognition Informs Teaching and Learning. https://mitpress.mit.edu/9780262543484/‍
• Pashler, H., McDaniel, M., Rohrer, D., & Bjork, R. (2008). Learning Styles: Concepts and Evidence. Psychological Science in the Public Interest, 9(3), 105-119. https://doi.org/10.1111/j.1539-6053.2009.01038.x‍
• Schiavio, A. & van der Schyff, D. (2018). 4E music pedagogy and the principles of self-organization. Behavioral Sciences, 8(8), 72.

Ovaj članak je napisala Stefanie Faye, nezavisna saradnica koju je angažovao CheckIT Labs, Inc. kako bi pružila uvid u ovu temu.