Snaga pripovedanja: Podsticanje učenika da dele iskustva učenja

Dr Rejčel Dene Pot

Već duže vreme se interesujem za priče drugih ljudi, ali i načine da podelim sopstvenu. Ali to nije bilo oduvek tako u nastavničkoj praksi; bile su mi potrebne godine da shvatim moć deljenja lične priče i uticaj koji ona može imati na druge. 

Pripovedanje je oduvek bilo osnova naše istorije i ličnih iskustava. Pričanje priča nam pomaže da oblikujemo svoje razumevanje sveta, razvijemo empatiju i povežemo se sa drugima. Možda nismo svesni uticaja koji naše priče mogu imati na živote drugih, i zato treba da budemo otvoreni i spremni da ih podelimo na način koji nam prija i koji nam pomaže da izgradimo samopouzdanje, jer tako podstičemo one koji traže ideje ili ohrabrenje u našem prosvetnom radu. Takođe, moramo biti primer moći pripovedanja svojim učenicima. 

Za učenike, pripovedanje može izgledati zastrašujuće, naročito kada je reč o njihovoj ličnoj priči. To nas može učiniti ranjivim i podstaći deljenje neuspeha.

Međutim, to može biti i pozitivna vežba za podsticanje kreativnosti i jačanje povezanosti u učionici. Kroz pripovedanje dobijamo sredstvo za samoizražavanje i refleksiju, što doprinosi našem ličnom razvoju. U današnje digitalno doba, uz pristup brojnim tehnologijama i opcijama, pripovedanje je evoluiralo od tradicionalnog pisanja dnevnika u sveske do raznih multimedijalnih formata kao što su podkasti, blogovi, vlogovi, pa čak i kreiranje digitalnih portfolija ili knjiga priča, koji učenicima nude autentične i kreativne načine da izraze svoj glas. Ove opcije pojačavaju priče koje treba ispričati.

Kako počinjemo novu godinu, pravo je vreme da istražimo moć pripovedanja u obrazovanju. Možemo učiti iz jedinstvenih pristupa naših učenika i iskusiti neverovatne prednosti korišćenja različitih digitalnih alata koji im omogućavaju da podele svoje priče sa svetom u prijatnom okruženju koje gradi samopouzdanje.

Moć pripovedanja u obrazovanju

Pripovedanje omogućava učenicima da istraže svoj identitet, podele iskustva i povežu se sa drugima. Kada učenici pričaju svoje priče, razvijaju ključne veštine kao što su kritičko razmišljanje, komunikacija, kreativnost i empatija. To takođe podstiče osećaj pripadnosti i samopouzdanja jer shvataju da su njihove perspektive i iskustva važni i da mogu imati ogroman uticaj na druge.

Pripovedanje podstiče aktivnije i smislenije angažovanje u nastavi. Učenici koji dele svoje priče mogu se bolje povezati sa gradivom ili iskoristiti svoja lična iskustva kako bi dublje razumeli predmet. To sam iskusila i videla kroz iskustva svojih učenika u učionici. Deljenje priča nas čini ranjivim, ali to nije znak slabosti. Naše priče mogu podići druge i pomoći im da prevaziđu izazove jer uče iz iskustava i priča drugih.  

Na primer, učenik koji na času istorije kreira epizodu podkasta o istorijskom događaju iz perspektive prvog lica može se dublje angažovati u gradivu nego kroz tradicionalne metode.

5 jedinstvenih načina na koje učenici mogu ispričati svoje priče

1. Blogovanje i digitalno vođenje dnevnika

Blogovanje je nešto čime se godinama bavim sa svojim učenicima, a i sama kao odrasla osoba. Pisanje članaka za blog nam pomaže da razmislimo o svojim iskustvima, artikulišemo ideje i razvijemo svoj autorski glas. Postoje različite platforme za blogovanje kao što su Google Docs, OneNote i WordPress, u zavisnosti od uzrasta učenika. Međutim, čak i namenski prostori unutar različitih LMS platformi mogu pružiti okruženje prilagođeno korisnicima za kreiranje i deljenje sadržaja i priča.

U svojoj nastavničkoj praksi, pre mnogo godina sam uvela blogovanje na papiru kada su učenici pisali odgovore na zadate teme na španskom jeziku. Ove pisane refleksije omogućile su učenicima da obrade gradivo i izgrade samopouzdanje u pisanju, govoru i saradnji. Danas digitalni portfoliji idu korak dalje, omogućujući učenicima da prikažu svoj rad kolegama iz razreda, porodicama ili čak globalnoj publici. Alati za digitalno vođenje dnevnika takođe promovišu pristupačnost, što je veoma važno, a Immersive Reader (dostupan u alatima kao što su Wakelet, Microsoft i drugi) pomaže u podršci različitim potrebama u učenju i unapređenju pristupačnosti. 

2. Podkasti

Podkasti su odličan način za podsticanje pripovedanja i iskorišćavanje kreativnosti i radoznalosti učenika. Učenici mogu kreirati podkaste kako bi podelili svoja razmišljanja, intervjuisali vršnjake, nastavnike ili stručnjake i razgovarali o temama koje ih zaista zanimaju. Postoje alati kao što su Audacity, Anchor ili GarageBand koji čine kreiranje podkasta dostupnim čak i početnicima i olakšavaju učenicima da počnu. 

Pravljenje podkasta gradi samopouzdanje u govoru i komunikacijske veštine, posebno kod učenika koji imaju poteškoća sa javnim nastupom. Učenik koji oseća anksioznost dok izlaže pred razredom može procvetati kada mu se dozvoli da kreira epizodu podkasta u udobnom, kontrolisanom okruženju. Podkasti se takođe mogu deliti sa školskom zajednicom, omogućavajući učenicima da doprinesu svojim glasom širim razgovorima.

3. Kreiranje video-zapisa i priča

Video priče su još jedan moćan način da se učenici izraze. Bilo kroz kreiranje i izvođenje skečeva, sprovođenje intervjua, snimanje video-refleksija ili čak držanje lekcija, kreiranje video-zapisa omogućava učenicima da podele svoja razmišljanja na ličan i zanimljiv način.

U mojoj učionici, učenici su koristili alate kao što je WeVideo za kreiranje svojih video-projekata. Ovi alati omogućavaju učenicima da ispričaju priče, snimaju refleksije ili sarađuju na multimedijalnim projektima. Druga opcija je StoryJumper, koji učenicima omogućava da dizajniraju likove, biraju pozadine i nariraju svoje priče, što rezultira personalizovanim digitalnim knjigama.

Kreiranje video-zapisa podstiče kreativnost i pruža autentičan uvid u misaone procese učenika. Nastavnici mogu da čuju glasove učenika, bolje shvate njihovo razumevanje i pruže im personalizovane povratne informacije. Ovo je posebno vredno za učenike koji se osećaju prijatnije dok govore nego dok pišu, jer se prilagođava različitim preferencijama u komunikaciji.

4. Platforme za saradnju

Platforme za saradnju kao što je Wakelet pružaju učenicima raznovrsne mogućnosti za pričanje priča. Uz Wakelet, učenici mogu da uređuju kolekcije resursa, sarađuju sa vršnjacima na projektima i snimaju kratke video-zapise kako bi dokumentovali svoje putovanje kroz učenje.

Na primer, tokom projektnog učenja (project-based learning or PBL), moji učenici su koristili Wakelet da kreiraju kolekcije resursa koje su delili sa kolegama iz razreda. Ovaj pristup saradnje unapredio je njihove istraživačke veštine i podstakao nove ideje i perspektive. Funkcije pristupačnosti platforme Wakelet, kao što je Immersive Reader, osiguravaju da svi učenici mogu u potpunosti da učestvuju u procesu pričanja priča. 

Prednosti pričanja priča za učenike

1. Unapređenje komunikacionih veština

Uz pričanje priča, učenici mogu jasnije da artikulišu svoja razmišljanja, bilo u pisanom, govornom ili multimedijalnom formatu. Ove komunikacione veštine su neprocenjive u akademskom i profesionalnom okruženju. 

2. Izgradnja samopouzdanja

Deljenje priča pomaže učenicima da pronađu svoj glas i steknu samopouzdanje. Bilo da prepričavaju lično iskustvo, diskutuju o temi koja ih strastveno zanima ili razmišljaju o svom učenju, učenici kroz pričanje priča razvijaju osećaj sigurnosti u sebe i postaju opušteniji i sigurniji u svom prostoru za učenje.

3. Podsticanje kreativnosti i kritičkog razmišljanja

Kreativno pričanje priča podstiče učenike da razmišljaju kritički i pronalaze jedinstvene načine da prenesu svoje poruke. Na primer, učenik koji kreira video-skeč o naučnom ili drugom konceptu mora da razume materiju i da kreativno razmišlja o tome kako da je predstavi tako da je i drugi mogu razumeti. 

4. Negovanje empatije i povezanosti

Kada učenici pričaju svoje priče, oni dele deo sebe sa drugima. Postaju ranjivi, a ta ranjivost podstiče empatiju i bližu povezanost među vršnjacima. Kada se to dogodi, stvara se podsticajno okruženje u učionici u kojem se različite perspektive cene i prihvataju.

5. Podsticanje refleksije

Pričanje priča podstiče učenike da razmišljaju o svojim iskustvima i procesima učenja. Bilo kroz vođenje dnevnika, video-refleksije ili digitalne portfolije, refleksivna praksa produbljuje njihovo razumevanje materije i njihov lični razvoj.

Preusmeravanje učenika iz potrošača u kreatore

Želimo da učenici izgrade svoje veštine. Integrisanjem pričanja priča u učionicu, možemo preusmeriti učenike iz pasivnih konzumera ninformacija u aktivne kreatore. Kada učenici kreiraju blogove, podkaste, video-zapise ili digitalne portfolije, oni preuzimaju odgovornost za svoje učenje i angažuju se u sadržaju na smislenije načine. Razmišljanje iz ugla kreatora povećava angažovanost i priprema učenike za budući akademski i profesionalni uspeh.

Dok pripremamo učenike za budućnost i opremamo ih ključnim veštinama, pripovedanje podstiče saradnju, veštinu koju poslodavci izuzetno cene i traže. Projekti zajedničkog pripovedanja—bilo da je reč o kreiranju grupnog podkasta, zajedničkom pisanju digitalne knjige ili uređivanju Wakelet kolekcije—uče učenike kako da efikasno rade sa drugima, rešavaju konflikte i dele odgovornosti.

Korišćenjem digitalnih platformi i kreativnih pristupa, nastavnici mogu podstaću učenike da dele svoje priče na način koji odražava njihov jedinstveni glas. Bilo kroz blogove, podkaste, video-zapise ili zajedničke projekte, pripovedanje gradi samopouzdanje, podstiče kreativnost i pomaže učenicima da se na smislen način povežu sa drugima.

Kao nastavnici, imamo mnogo uloga. Jedna od njih je da obezbedimo alate, smernice i ohrabrenje koji su našim učenicima potrebni da ispričaju svoje priče. Kada to činimo, mi pojačavamo njihove glasove i pomažemo im da otkriju snagu svojih narativa da inspirišu, informišu i povezuju.

Ovaj članak je napisala dr Rašel Dene Pot, nezavisna saradnica koju je angažovao CheckIT Labs, Inc. kako bi pružila uvid u ovu temu.

‍